Od 31.03.2013. godine počinje primena Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalim transkacijama. Cilj ovog zakona je da se prekine lanaca stalno rastućih dugovanja koja nastaju u komercijalnim transkacijama, kao i zloupotrebe kojima su izloženi privredni subjekti slabije snage.

Gotovo da nema manjeg privrednika/preduzetnika koji ne trpi ucene od strane velikih trgovinskih lanaca u pogledu stalnog produžavanja rokova u naplati sopstvenih potraživanja od trgovinskog lanca. Hroničan nedostatak novčanih sredstava, odnosno zakasnela naplata potraživanja najčešće znači i kraj poslovanja za male privredne subjekte. Upravo zbog ovoga, usvojen je zakon (15.12.2012) koji bi trebalo da napravi red u izmirenju obaveza, odnosno naplati potraživanja u razumnom roku.

Rokovi za izmirenje obaveza

Zakonom je propisano da se kao rok izmirenja novčanih obaveza ne može predvideti rok duži od 60, a izuzetno od 90 dana (od završetka konkretne poslovne aktivnosti). Na primer, ako ste ugovorili prodaju robe, smatra se da momentom prelaska robe u vlasništvo kupca (izdavanje otpremnice i fakture) počinje da teče rok za izmirenje obaveze.

Zakon dozvoljava probijanje roka od 60 dana, na još 30 dana, ali u tom slučaju postoje određena ograničenja. Tako, recimo, predviđeno je da, ukoliko se produži rok sa 60 na 90 dana, onda se najmanje 50% obaveze mora izmiriti do 60 dana, a ostatak do ugovorenog roka. Takođe, ukoliko se ugovori rok za plaćanje duži od 60 dana (što zakon dozvoljava), dužnik (tj. primalac robe/usluge) mora obezbediti bankarsku garanciju ili avaliranu menicu od strane banke kao oblik obezbeđenja koja se mora realizovati najkasnije u roku od 90 dana od dana nastanka obaveze. Odredbe ugovora između pravnih subjekata koje nisu u skladu sa ovim zakonom ne važe, odnosno prestaju da važe od 31.03.2013. godine (ujedno, svi ugovori trebalo je da se usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije do 31.3.2013. godine).

Ukoliko privredni subjekt posluje sa javnim sektorom, u tom slučaju rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 45 dana (u slučajevima kada je javni sektor dužnik).

Hitnost postupanja

Sudski postupci koji se budu vodili za izvršenje novčanih obaveza (koje su definisane ovim zakonom), vrše se uz primenu načela hitnosti postupanja.

Kazne i izuzimanje od primene zakona

Naknada koju poverilac ima pravo da zahteva od dužnika, u slučaju da dužnik nije izmirio svoje obaveze u zakonom predviđenom roku, iznosi 20.000 dinara, kao i sve druge naknade koje pripadaju po drugim zakonima (kamata i, eventulano, troškovi po sudskim sprovoima). Takođe, naglašavamo da je ovim zakonom propisana obaveza (ne dobrovoljnost) računanja zateznih kamata na iznos duga koji dužnik nije izmirio u rokovima propisanim zakonom.

Pravno lice koje ne ispoštuje rokove propisane ovim zakonom kazniće se od 100.000 do 200.000, a preduzetnik kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Takođe, odgovorno lice u pravnom licu kazniće se po istom osnovu kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Oslobađanja od postavljenih rokova su vrlo rigidna i odnose se, jednim delom, na poljoprivredna gazdinstva i Republički fond zdravstvene zaštite.