Knjigu odluka u .xls formatu možete preuzeti na sledećem
LINKU

Ovde možete preuzeti predlog Odluke o određivanju lica odgovornog za čuvanje računovodstvenih isprava i poslovnog prostora u kojem će se ta dokumentacija čuvati.

(LINK)

Ministarstvo finansija i privrede objavilo je Konkurs za dodelu kreditnih sredstava za podsticanje kvaliteta turističke ponude za 2013. godinu (LINK). Pravo na ova sredstva imaju preduzetnici, mala i srednja preduzeća registrovana za obavljanje turističke delatnosti, kao i poljoprivredna gazdinstva.

Učešće kreditnih sredstava Ministarstva finansija i privrede ne može biti veće od 50% ukupne vrednosti podnetog projekta. Kredita sredstva se mogu koristiti za finansiranje osnovnih i trajnih obrtnih sredstava, s tim da učešće trajnih obrtnih sredstava ne može iznositi više od 20% ukupnog iznosa odobrenih kreditnih sredstava.

Kreditna sredstva se realizuju preko Fonda za razvoj, sa kamatnom stopom od 1% na godišnjem nivou uz valutnu klauzulu, sa rokom otplate 72 meseca po isteku grejs perioda od godinu dana, osim za kreditna sredstva namenjena za green field investicije kojima se finansira izgradnja turističke infrastrukture i suprastrukture čiji je grejs period 2 godine.

Otplata kreditnih sredstava vršiće se u tromesečnim anuitetima koji dospevaju 31.3, 30.6, 30.9 i 31.12 u godini.

Rok prijave za Konkurs je 1. septembar 2013. godine

“>Za detaljnije informacije, pošaljite mejl na: turizam@mfp.gov.rs

PPPDV – elektronska

prijava (PDV)

KUF – knjiga ulaznih faktura (PDV)

KIF – knjiga izlaznih faktura

(PDV)

Od 31.03.2013. godine počinje primena Zakona o rokovima izmirenja novčanih obaveza u komercijalim transkacijama. Cilj ovog zakona je da se prekine lanaca stalno rastućih dugovanja koja nastaju u komercijalnim transkacijama, kao i zloupotrebe kojima su izloženi privredni subjekti slabije snage.

Gotovo da nema manjeg privrednika/preduzetnika koji ne trpi ucene od strane velikih trgovinskih lanaca u pogledu stalnog produžavanja rokova u naplati sopstvenih potraživanja od trgovinskog lanca. Hroničan nedostatak novčanih sredstava, odnosno zakasnela naplata potraživanja najčešće znači i kraj poslovanja za male privredne subjekte. Upravo zbog ovoga, usvojen je zakon (15.12.2012) koji bi trebalo da napravi red u izmirenju obaveza, odnosno naplati potraživanja u razumnom roku.

Rokovi za izmirenje obaveza

Zakonom je propisano da se kao rok izmirenja novčanih obaveza ne može predvideti rok duži od 60, a izuzetno od 90 dana (od završetka konkretne poslovne aktivnosti). Na primer, ako ste ugovorili prodaju robe, smatra se da momentom prelaska robe u vlasništvo kupca (izdavanje otpremnice i fakture) počinje da teče rok za izmirenje obaveze.

Zakon dozvoljava probijanje roka od 60 dana, na još 30 dana, ali u tom slučaju postoje određena ograničenja. Tako, recimo, predviđeno je da, ukoliko se produži rok sa 60 na 90 dana, onda se najmanje 50% obaveze mora izmiriti do 60 dana, a ostatak do ugovorenog roka. Takođe, ukoliko se ugovori rok za plaćanje duži od 60 dana (što zakon dozvoljava), dužnik (tj. primalac robe/usluge) mora obezbediti bankarsku garanciju ili avaliranu menicu od strane banke kao oblik obezbeđenja koja se mora realizovati najkasnije u roku od 90 dana od dana nastanka obaveze. Odredbe ugovora između pravnih subjekata koje nisu u skladu sa ovim zakonom ne važe, odnosno prestaju da važe od 31.03.2013. godine (ujedno, svi ugovori trebalo je da se usklade sa odredbama ovog zakona najkasnije do 31.3.2013. godine).

Ukoliko privredni subjekt posluje sa javnim sektorom, u tom slučaju rok za izmirenje novčanih obaveza ne može biti duži od 45 dana (u slučajevima kada je javni sektor dužnik).

Hitnost postupanja

Sudski postupci koji se budu vodili za izvršenje novčanih obaveza (koje su definisane ovim zakonom), vrše se uz primenu načela hitnosti postupanja.

Kazne i izuzimanje od primene zakona

Naknada koju poverilac ima pravo da zahteva od dužnika, u slučaju da dužnik nije izmirio svoje obaveze u zakonom predviđenom roku, iznosi 20.000 dinara, kao i sve druge naknade koje pripadaju po drugim zakonima (kamata i, eventulano, troškovi po sudskim sprovoima). Takođe, naglašavamo da je ovim zakonom propisana obaveza (ne dobrovoljnost) računanja zateznih kamata na iznos duga koji dužnik nije izmirio u rokovima propisanim zakonom.

Pravno lice koje ne ispoštuje rokove propisane ovim zakonom kazniće se od 100.000 do 200.000, a preduzetnik kaznom od 10.000 do 50.000 dinara. Takođe, odgovorno lice u pravnom licu kazniće se po istom osnovu kaznom od 5.000 do 150.000 dinara.

Oslobađanja od postavljenih rokova su vrlo rigidna i odnose se, jednim delom, na poljoprivredna gazdinstva i Republički fond zdravstvene zaštite.

Podsećamo sva pravna lica (AD, DOO, preduzetnike, zadruge, udruženja građana, sportska udruženja i druga pravna lica) koja imaju u vlasništvu poslovne objekte i/ili zemljište da su u obavezi najkasnije do ponedeljka 1. aprila 2013. godine da podnesu poresku prijavu na obrascu PPI-1 (link) kako bi Uprava javnih prihoda mogla da obračun porez.

Ovo je zakonska obaveza propisana Zakono o porezu na imovinu. Poreska stopa se kreće oko 0,4% od procenjene tržišne vrednosti nekretnine ukoliko se ta vrednost značajno razlikuje od vrednosti iskazane u poreskoj prijavi. Takođe, podsećamo da se uprave javnih prihoda, najčešće, nalaze u zgradi sedišta opštine.

NAPOMENA: obratite pažnju svi vi koji imate ugovor o zakupu da slučajno niste preuzeli obavezu od zakupodavca (vlasnika) da vi, kao zakupac, podnosite poresku prijavu i vršite plaćanje u ime zakupodavca (vlasnika)!

Objavljeno je drugo izdanje

Biltena naše agencije koji možete preuzeti na našem sajtu.

U ovom broju biltena obradili smo neka od pitanja iz Zakona o sportu, kao i prihode po osnovu donacija i sponzorstava.

Bilten možete preuzeti na sledećem linku

Narodna banka Srbije je 5.2.2013. godine povećala referentnu kamatanu stopu (RKS) na 11,75%, što je povećanje od
0,25 procentna poena. Ovo povećanje predstavlja nastavak trenda započetog od početka prošle godine kada je NBS gotovo redovno povećavala RKS za 0,25 procentnih poena. Suština ove kamatne stope jeste da ona predstavlja osnovu pri formiranju cene (kamate) dinarskih kredita. Podizanjem RKS, NBS utiče na poskupljenje dinarskih kredita, a sve sa ciljem smanjenje ponude dinara na tržištu čime se, delom, brani devizni kurs.